{"id":123,"date":"2015-10-30T10:38:25","date_gmt":"2015-10-30T10:38:25","guid":{"rendered":"http:\/\/ark.rs\/portal\/osnovni-podaci\/drutveno-odgovorno-poslovanje\/drustveno-odgovorno-poslovanje\/"},"modified":"2024-12-23T08:02:06","modified_gmt":"2024-12-23T08:02:06","slug":"drustveno-odgovorno-poslovanje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/ark.rs\/portal\/drustveno-odgovorno-poslovanje\/","title":{"rendered":"Dru\u0161tveno odgovorno poslovanje"},"content":{"rendered":"

\"Dru\u0161tveno<\/p>\n

\n

“Dru\u0161tveno odgovorno poslovanje predstavlja posve\u0107enost i doprinos profitnog sektora odr\u017eivom razvoju kroz rad sa sopstvenim zaposlenima, njihovim porodicama, lokalnim zajednicama i dru\u0161tvom u celini, da bi se unapredio kvalitet \u017eivota, kroz proces koji donosi koristi kompaniji i doprinosi op\u0161tem razvoju”<\/i><\/span><\/p><\/blockquote>\n

Svetska banka<\/i><\/span><\/p>\n

{slide=1. DRU\u0160TVENO ODGOVORNO POSLOVANJE U SRBIJI}<\/p>\n

Prema brojnim studijama koje se bave dru\u0161tveno odgovornim poslovanjem (DOP), Srbija u znatnoj meri zaostaje za Evropskom unijom u ovoj oblasti, a posebno u domenu po\u0161tovanja prava iz radnih odnosa i regulativnom u vezi sa za\u0161titom \u017eivotne sredine. Dodatno, problem je i nestimulativna poreska politika za korporativnu filantropiju. U Srbiji je 2010. godine bila doneta i Strategija  razvoja i promocije dru\u0161tveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji za period od 2010. do 2015. godine, ali je ona ostala mrtvo slovo na papiru, jer se nije sprovodila.<\/p>\n

Iako je u pomenutoj Strategiji prili\u010dno jasno definisana uloga dr\u017eave u vezi sa konceptom dru\u0161tveno odgovornog poslovanja, akcioni plan nije donet, pa tako nisu realizovane ni aktivnosti definisane Strategijom. Iako su sporadi\u010dnim merama dr\u017eave u vi\u0161e navrata bile definisane olak\u0161ice za zapo\u0161ljavanje osetljivih grupa, kao i neki drugi zakoni koji se odnose na spre\u010davanje diskriminacije, zlostavljanja na radu, itd. koncept definisan Strategijom nije do kraja razra\u0111en, tako da se o sistematskom pristupu promociji koncepta dru\u0161tveno odgovornog poslovanja ne mo\u017ee govoriti.<\/p>\n

Jedan od klju\u010dnih zadataka dr\u017eave je da motri nad primenom propisa (na primer da spre\u010dava izbegavanje obaveza za socijalno osiguranje zaposlenih), ali i u ovoj sferi, dr\u017eava, sem deklarativno, nikada nije u potpunosti iskoristila svoje kapacitete za za\u0161titu osnovnih prava radnika. Prema podacima Foruma za odgovorno poslovanje, npr. 2013. godine 6.000 poslodavaca u Srbiji nije redovno pla\u0107alo doprinose zaposlenima,  a dug za doprinose bio je oko 1,2 milijarde evra, \u0161to je uslovilo da 108.000  zaposlenih zbog toga nema povezan radni sta\u017e.<\/p>\n

Dr\u017eava bi, tako\u0111e, trebalo da poja\u010da kontrolu u primeni ekolo\u0161kih propisa i da obezbedi striktnije sprovo\u0111enje zakona, kao i da jasno uka\u017ee na negativnu praksu kada se ona otkrije i da promovi\u0161e poslovanje uz vo\u0111enje ra\u010duna o \u017eivotnoj sredini.<\/p>\n

{slide=2. \u0160TA JE DRU\u0160TVENO ODGOVORNO POSLOVANJE}<\/p>\n

Jedna od naj zastupljenjiih definicija dru\u0161tveno odgovornog poslovanja je ona koju je dala Komisija evropskih zajednica (Commission of the European Communities) iz 2001. godine:<\/p>\n

\u201eKoncept korporativne dru\u0161tvene odgovornosti podrazumeva da kompanije na dobrovoljnoj osnovi integri\u0161u dru\u0161tvene i ekolo\u0161ke probleme u svoje poslovanje i u interakciji sa svojim akterima.\u201c<\/p>\n

U su\u0161tini sli\u010dnu, ali ipak malo druga\u010diju i precizniju definiciju dala je Svetska banka:<\/p>\n

\u201eDru\u0161tveno Odgovorno Poslovanje predstavlja posve\u0107enost i doprinos profitnog sektora odr\u017eivom razvoju kroz rad sa sopstvenim zaposlenima, njihovim porodicama, lokalnim zajednicama, i dru\u0161tvom u celini, da bi se unapredio kvalitet \u017eivota, kroz proces koji donosi koristi kompaniji i doprinosi op\u0161tem razvoju.\u201c<\/p>\n\n\n\n
\"DOP
<\/td>\n		\n

Archie B. Caroll  defini\u0161e dru\u0161tveno odgovorno poslovanje kao piramidalni sistem koji se sastoji od eti\u010dke odgovornosti, pravne odgovornosti, filantropske i ekonomske odgovornosti:<\/p>\n

Ekonomska odgovornost je odgovornost prema osniva\u010dima, ali i prema zaposlenima. Biti profitabilan i obezbediti ekonomsku sigurnost za zaposlene, predstavlja osnovni preduslov za funkcionisanje preduze\u0107a. Pravna odgovornost podrazumeva po\u0161tovanje zakona i svih propisa i na neki na\u010din predstavlja odgovornost prema dr\u017eavi.<\/p>\n

Eti\u010dka odgovornost podrazumeva nadgradnju onoga \u0161to \u010dini ostvarenje profita i odgovornosti prema dr\u017eavi i predstavlja svest kompanije da je neophodno da se pona\u0161a u skladu sa eti\u010dkim normama.<\/p>\n

Filantropska odgovornost podrazumeva obavezu preduze\u0107a da kroz subvencije, donacije i dobro\u010dinstvo doprinosi boljitku ljudi i zajednice u kojoj deluje.<\/p>\n<\/td>\n<\/tr>\n<\/tbody>\n<\/table>\n

Dru\u0161tveno odgovorno poslovanje predstavlja poslovanje koje odgovara ili prevazilazi eti\u010dka, zakonska, tr\u017ei\u0161na, ali i javna, odnosno o\u010dekivanja koja dru\u0161tvo ima od biznisa. Ono podrazumeva postizanje komercijalnog uspeha na na\u010din koji \u0107e po\u0161tovati sve zaposlene, kupce i dobavlja\u010de, eti\u010dke vrednosti i uva\u017eavanje ljudi, socijalne zajednice i prirodnog okru\u017eenja.<\/p>\n

Biti dru\u0161tveno odgovoran ne zna\u010di samo ispunjavati zakonske obaveze, ve\u0107 i\u0107i dalje od pukog pridr\u017eavanja zakona i ulagati jo\u0161 vi\u0161e u ljudski kapital, okru\u017eenje i odnose sa stejkholderima.<\/p>\n

Koncept dru\u0161tveno odgovornog poslovanja obuhvata nekoliko osnovnih principa:<\/p>\n

    \n
  • pobolj\u0161anje kvaliteta \u017eivota,<\/li>\n
  • saradnja sa dru\u0161tvenom zajednicom,<\/li>\n
  • transparentno i eti\u010dko poslovanje<\/li>\n
  • u\u010de\u0161\u0107e u re\u0161avanju dru\u0161tvenih problema.<\/li>\n<\/ul>\n

    Direktne koristi za kompanije koje su dru\u0161tveno odgovorne su:<\/p>\n

      \n
    • Smanjeni pritisak potro\u0161a\u010da i kupaca<\/li>\n
    • Bolji odnos sa dobavlja\u010dima<\/li>\n
    • Lak\u0161e privla\u010denje investicija<\/li>\n
    • Bolji odnos sa zaposlenima<\/li>\n
    • Unapre\u0111eni imid\u017e  i bolji odnosi sa javno\u0161\u0107u<\/li>\n
    • Smanjenje operativnih tro\u0161kova<\/li>\n
    • Unapre\u0111en odnos sa dr\u017eavom i zakonodavcima<\/li>\n<\/ul>\n

      {slide=3. RAZVOJ DRU\u0160TVENO ODGOVORNOG POSLOVANJA U SRBIJI}<\/p>\n

      Iako mnogi \u010dlanci i dokumenti  kao po\u010detak promocije koncepta DOP navode sredinu prve decenije 21. veka, praksa dru\u0161tveno odgovornog poslovanja u biv\u0161oj Jugoslaviji bila je dnevna rutina mnogih preduze\u0107a jo\u0161 u 80-tim godinama pro\u0161log veka. Savremeno definisanje dru\u0161tveno odgovornog poslovanja jeste novijeg datuma, ali neke njegove dimenzije praktikovane su i u zemljama socijalisti\u010dke Jugoslavije. Razvijena industrija i tr\u017ei\u0161no jaka preduze\u0107a u Jugoslaviji doprinosili su ne samo privrednom, nego i socijalnom razvoju cele zemlje. Ona su ulagala u obrazovanje zaposlenih, brinula o njihovoj deci, odobravala stipendije, ulagala u razvoj komunalne infrastrukture, pomagala izgradnju kulturnih i sportskih objekata itd. U kojoj meri su te aktivnosti bile proizvod jasne strategije preduze\u0107a, a u kojoj meri diktata zbog planskog karaktera privrede, drugo je pitanje.<\/p>\n

      Privreda Srbije, nakon ratova devedesetih i tranzicije, u velikoj meri je napustila te prakse i, uglavnom, borila se da pre\u017eivi. U uslovima pravne nesigurnosti, turbulentnog tr\u017ei\u0161ta, prisutnih efekata svetske ekonomske krize, politi\u010dke nestabilnosti, pitanje je da li je i na koji na\u010din, uop\u0161te, mogu\u0107e dru\u0161tveno odgovorno poslovati, s obzirom na to da taj koncept zahteva izvesne finansijske izdatke. Me\u0111utim, prisustvo stranog kapitala i jakih internacionalnih kompanija koje su sobom donele praksu i principe DOP uticalo je pozitivno na \u0161irenje koncepta i kroz primere dobre prakse pokazalo da je dru\u0161tveno odgovorno poslovanje, ne samo mogu\u0107e, ve\u0107 i izuzetno va\u017eno da bi se sama preduze\u0107a bolje pozicionirala i br\u017ee razvijala.<\/p>\n

      Hronolo\u0161ki, najzna\u010dajniji momenti za promociju dru\u0161tveno odgovornog poslovanja u poslednjih desetak godina su:<\/p>\n

        \n
      • 2006. godina<\/b> – Usvojeni Kodeks poslovne etike i Kodeks korporativnog upravljanja Privredne komore Srbije koji su utvr\u0111ivali osnovne principe i pravila poslovne etike i trebalo da budu obavezuju\u0107i za privredne subjekte i \u010dlanove Komore. Iako je namera i ideja bila vrlo afirmativna, ovim kodeksima trebalo je da bude dat doprinos afirmaciji poslovnog morala i i dru\u0161tveno odgovornog polsovanja u Srbiji, ipak, kodeksi nisu bili \u0161iroko prihva\u0107eni, a i promocija nija sprovedena na najvi\u0161em nivou. Prestali su da va\u017ee 2012. godine<\/li>\n
      • 2007. godina<\/b> \u2013 Osnivanje Globalnog dogovora Srbija, odnosno priklju\u010denje Globalnom dogovoru, najmasovnijem dobrovoljnom udru\u017eenju u svetu posve\u0107enom dru\u0161tveno odgovornom poslovanju. Pokreta\u010d i jedan od osniva\u010da Globalnog dogovora u Srbiji je Narodna banka Srbije. Ovo udru\u017eenje u Srbiji sada broji preko 90 \u010dlanica, doma\u0107ih i stranih kompanija, akademskih institucija, strukovnih udru\u017eenja i organizacija neprofitnog sektora. \u010clanstvom u ovoj organizaciji, svi oni su se obavezali na po\u0161tovanje deset principa Globalnog dogovora iz oblasti za\u0161tite ljudskih i radnih prava, za\u0161tite \u017eivotne sredine i borbe protiv korupcije, a samim tim i na njihovu podr\u0161ku i promociju.<\/li>\n
      • 2007. godina<\/b> – Balkanski fond za lokalne inicijative ustanovio je godi\u0161nju nagradu VIRTUS za korporativnu filantropiju, kao prvu nagradu te vrste koja se dodeljuje u Srbiji kompanijama koje svojom finansijskom i nefinansijskom podr\u0161kom postavljaju standarde dru\u0161tveno odgovornog biznisa. Neki od dosada\u0161njih dobitnika VIRTUS nagrade su Narodna banka Srbije,  B92,  Hemofarm Vr\u0161ac, Holcim Srbija, Erste Bank a.d. Novi Sad, Eurobank EFG, Telenor, Sunce Marinkovi\u0107 d.o.o., Infostud 3 a.d. Subotica, Banja komerc d.o.o., preduze\u0107e Sto posto itd.<\/li>\n
      • 2007. godina<\/b> \u2013 Objavljen je i prvi izve\u0161taj jedne kompanije u Srbiji o dru\u0161tveno odgovornom poslovanju. Izve\u0161taj je objavio Holcim Srbija.<\/li>\n
      • 2007. godina<\/b> \u2013 Privredna komora Srbije ustanovila i prvi put dodelila nacionalnu nagradu za dru\u0161tveno odgovorno poslovanje. Me\u0111u dosada\u0161njim dobitnicima nagrade su kompanije Tigar iz Pirota, Bivoda iz Bujanovca, a me\u0111u laureatima, uh Hemofarm iz Vr\u0161ca, 2013. godine bilo je i preduze\u0107e SCS Plus iz Knja\u017eevca.<\/li>\n
      • 2008. godina<\/b> – osnovan Forum poslovnih lidera Srbije, koji je kasnije promenio ime u Forum za odgovorno poslovanje, kao koalicija kompanija u Srbiji koje podsti\u010du razvoj dru\u0161tveno odgovornog poslovanja. Forum je osnovan u cilju povezivanja lidera iz oblasti biznisa sa predstavnicima dr\u017eavnih institucija, me\u0111unarodnih institucija, poslovnih udru\u017eenja i civilnog sektora. Osnivanje Foruma inicirao je Smart Kolektiv uz podr\u0161ku Instituta za odr\u017eive zajednice i USAID-a. Kompanije osniva\u010di Foruma su: RDP B92, Coca-Cola Hellenic, Droga Kolinska, Holcim Srbija, Henkel Merima, British American Tobacco, US Steel Srbija, KMPG d.o.o., Lafarge BFC, Phillip Morris International, PricewaterhouseCoopers, Societe General banka Srbija a.d.<\/li>\n
      • 2009. godina<\/b> \u2013 obrazovan Savet Privredne komore Srbije za dru\u0161tveno odgovorno poslovanje (bez nekog naro\u010ditog efekta i rezultata)<\/li>\n
      • 2011. godina<\/b> \u2013 konstituisan je Nacionalni komitet za volontiranje, u okviru Evropske godine volontiranja, \u010diji je cilj trebalo da bude podsticanje organizovanog dobrovoljnog rada, ali ni on nije imao zna\u010dajnijih rezultata.<\/li>\n
      • 2011. godine<\/b> \u2013 objavljen je i usvojen srpski standard SRPS ISO 26000:2011, koji se oslonio na me\u0111unarodni standard koji je objavljen 2010. a za manje od godinu dana objavljen je i u Srbiji.<\/li>\n
      • 2013. godine<\/b> – Predstavljena evropska nagrada za CSR partnerstvo u Srbiji 2013.<\/li>\n
      • 2013. godine<\/b> -Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj \u2013 NALED otpo\u010dela sa certifikaciojom za dru\u0161tveno odgovorne kompanije.<\/li>\n<\/ul>\n

        Tokom 2009. godine Republika je inicirala proces kreiranja Strategije za razvoj dru\u0161tveno odgovornog poslovanja, a ova Strategija je i usvojena 2010. godine i ima va\u017enost do teku\u0107e, 2015. godine.<\/p>\n

        Strategija kao naj kriti\u010dnije oblasti DOP-a, evidentira ljudska prava, anga\u017eovanje u zajednici, socijalnu inkluziju, unapre\u0111enje bezbednosti i zdravlja na radu, unapre\u0111enje odnosa izme\u0111u poslodavaca i zaposlenih i socijalnog dijaloga, priznavanje va\u017enosti kolektivnih ugovora, poslovne standarde i tr\u017ei\u0161ne prakse i za\u0161titu \u017eivotne sredine.<\/p>\n

        Na \u017ealost, kao i mnoge druge strategije, i ova je do\u017eivela da nikada ne bude implementirana.<\/p>\n

        {slide=4. SMERNICE ZA MALA I SREDNJA PREDUZE\u0106A}<\/p>\n

        U nedostatku sistematskog pristupa dru\u0161tveno odgovornom poslovanju, da li \u0107e neko preduze\u0107e i u kolikoj meri biti dru\u0161tveno odgovorno, prepu\u0161teno je samom preduze\u0107u. Ukoliko preduze\u0107e \u017eeli da neke od principa dru\u0161tveno odgovornog poslovanja uvrsti u svakodnevne politike i prakse, slede\u0107e smernice mogu pomo\u0107i u tome. Naime, smernice su posve\u0107ene svim preduze\u0107ima zainteresovanim za integrisanje DOP-a u svoje poslovanje, bez obzira na polaznu ta\u010dku integrisanosti.<\/p>\n

        Neophodno je da preduze\u0107e na\u010dini samo-analizu i da prvenstveno sagleda slede\u0107e principe:<\/p>\n

        a)  Razvijanje spremnosti za dru\u0161tvenu odgovornost – Razvoj dru\u0161tvene odgovornosti u svim aspektima poslovanja preduze\u0107a zahteva posve\u0107enost i razumevanje koncepta na svim nivoima. Pritom, razumijevanje i posve\u0107enost ovom konceptu trebalo bi da po\u010dnu sa najvi\u0161eg nivoa upravljanja. Izgradnja kompetencija za sprovo\u0111enje praksi dru\u0161tveno odgovornog poslovanja mo\u017ee podrazumevati i neophodnost ja\u010danja ili pak razvoja ve\u0161tina u odre\u0111enim oblastima, edukaciju menad\u017ementa i zaposlenih itd.<\/p>\n

        b)  Postavljanje pravca dru\u0161tvene odgovornosti u preduze\u0107u – Preduze\u0107e koje te\u017ei statusu dru\u0161tveno odgovornog preduze\u0107a treba da uspostavi svoj pravac poslovanja na na\u010din da u\u010dini dru\u0161tvenu odgovornost sastavnim delom svojih politika, organizacione kulture, struktura i aktivnosti. Neki od na\u010dina na koje se to mo\u017ee posti\u0107i su slede\u0107i:<\/p>\n

          \n
        • uklju\u010dite u izjave o viziji i misiji preduze\u0107a jasno i precizno definisano opredeljenje preduze\u0107a za dru\u0161tveno odgovorno poslovanje<\/li>\n
        • donesite pravilnike i druga interna akta preduze\u0107a koji \u0107e definisati pravila i procedure<\/li>\n
        • motivi\u0161ite zaposlene da podr\u017ee i uklju\u010de se u aktivnosti preduze\u0107a dru\u0161tvene odgovornosti;<\/li>\n
        • usvojite pisani kodeks pona\u0161anja ili eti\u010dki kodeks kojim se konkretizuje posve\u0107enost preduze\u0107a principima dru\u0161tvene odgovornosti;<\/li>\n
        • uklju\u010dite dru\u0161tvenu odgovornost kao klju\u010dni element strategije poslovanja preduze\u0107a<\/li>\n<\/ul>\n

          c)  Komuniciranje o dru\u0161tvenoj odgovornosti – Ukoliko \u017eelite da pove\u0107ate nivo svesti, kako unutar tako i van preduze\u0107a, o strategijama, ciljevima i planovima vezanim za dru\u0161tvenu odgovornost, da poka\u017eete javnosti da po\u0161tujete principe dru\u0161tvene odgovornosti i oja\u010date poverenje dru\u0161tva u va\u0161e preduze\u0107e neophodno je obezbediti kontinuiranu internu i eksternu komunikaciju o ostvarenim i planiranim dru\u0161tveno odgovornim aktivnostima kao i o njihovim u\u010dincima. Pritom, vodite ra\u010duna o tome da informacije moraju biti potpune, razumljive, ta\u010dne, pravovremene i javno dostupne.<\/p>\n

          Detaljne informacije o integraciji dru\u0161tvene odgovornosti u poslovanje preduze\u0107a definisane su u ISO standardu za dru\u0161tvenu odgovornost ISO 26000.<\/p>\n

          Detalje mo\u017eete na\u0107i u Vodi\u010du<\/a>, koji mo\u017eete besplatno preuzeti sa ove stranice.<\/p>\n

          {\/slides}<\/p>\n